Prednosti upotrebe Cloud servisa

Prednosti upotrebe Cloud servisa

Verovatno ste svi čuli za pojam Cloud. Naime, sam pojam je dobio ime po tome što se podaci drže u „oblacima“, odnosno na udaljenim serverima širom sveta.

Verovatno ste svi čuli za pojam Cloud. Naime, sam pojam je dobio ime po tome što se podaci drže u „oblacima“, odnosno na udaljenim serverima širom sveta.

Za samo pristupanje nekoj Cloud usluzi vam obično nije ništa specijalno potrebno osim web pretraživača kao što su Chrome i Firefox, dok neki provjaderi Cloud usluga nude i gotove desktop i mobilne aplikacije.

Neki od najpoznatiji i najšire upotrebljenih Cloud servisa su: Dropbox, Google Drive, iCloud, Microsoft OneDrive, itd…

Ako se pitate kakve koristi možete da imate od upotrebe nekog Cloud servisa, razloga je mnogo:
– Većina provajdera Cloud usluga nudi opciju besplatne usluge od 5GB do 15GB (Gigabajta) prostora na njihovim serverima.
– Podaci su vam dostupni buvkalno na svakoj lokaciji – kod kuće, na poslu, poslovnom putu, letovanju, zimovanju itd… I to na svakom vašem uređaju kao što su desktop računar, laptop, tablet i mobilni telefon.
– Imate rezervnu kopiju svih podataka tako da ne morate da brinete da će vam nestati slike, muzika, filmovi i ostali podaci u slučaju kvara na vašem računaru, ili nekom drugom uređaju.
– Ukoliko napravite fotografiju na vašem uređaju možete da namestite Cloud aplikaciju da odmah sve skladišti na vaš Cloud nalog.
– Besplatne Cloud usluge važe i za firme, odnosno pravna lica, tj. ne treba vam apsolutno nikakva licenca.
– Možete veoma lako sa svega par klikova da delite vaše podatke sa vašim kolegama, prijateljima, porodicom itd…
– U slučaju da hoćete da pošaljete „veliki“ email ne morate da brinete da poruka neće stiči zbog ograničenja veličine, samo prosledite „link“ i svako može da pogleda i preuzme sadržaj koji ste definisali za deljenje.
– Verovatno ima još mnogo pogodnosti koje nisam naveo…

Kako da podesite Cloud na vašem računaru

Kao prakičan primer ću upotrebiti Google Drive, jer većina korisnika već ima google email nalog tako da će samo podešavanje biti veoma lako, a još dodatna pogodnost jeste što Google daje besplatno 15GB (Gigabajta) prostora za skladištenje.
Da krenemo sa postavljanjem Google Drive na vaš računar. Pre svega potrebno je da preko vašeg web pretraživača odete na https://www.google.com/drive/ ili da jednostavno kucate u pretraživač “Google Drive” i odaberete prvu opciju.

Ako ste na pravom sajtu trebalo bi da izgleda ovako:
1 Google Drive - download

Zatim treba da kliknete na opciju “Download” u desnom gornjem uglu i na sledecoj stranici treba izabrati opciju “Download for PC”. Ako ste sve ispravno uradili, trebalo bi vam je preuzet fajl po nazivu “googledrivesync.exe” i možete da ga pokrenete i instalirate program.
Sledeće što treba da Vam se pojavi jeste ovo:
5 Google Drive - get started

Onda kliknite na „Get Started“ dugme i dobićete opciju da unesete vaše gmail podatke (email adresu i šifru od vašeg Google naloga). Ako je sve u redu trebalo bi da dobijete opciju „Next“ kao na slici ispod:
6 Google Drive - add files

Sledeće će vam ponuditi da skinete Google Drive za Android ili Apple uređaje, međutim taj deo ćemo da pokrijemo kasnije, jer ćemo sada da se fokusiramo na podešavanje za običan desktop / laptop računar, tako da možete da kliknete na opciju „Next“, a i kod sledećeg prozora isto „Next“.

Sada ste na poslednjem prozoru i možete da kliknete na „Done“, ali ukoliko želite da podesite da se vaši podaci skladište na drugoj lokaciji u odnosu na standardnu „C:\Users\Korisnik\”, kliknite na „Sync options“ i zatim dugme „Change“ i odaberite željenu lokaciju, moja preporuka je da to bude neki folder na D disku, npr. D:\Cloud\, jer ukoliko vam padne sistem, verovatno ostajete bez svih podataka sa C diska. Nakon sto ste odabrali odredište treba da kliknete na „Start sync“ i zvanično ste na Cloud-u.

Kako bi ste proverili da li sve radi, napravite jedan običan tekstualni fajl u folderu „D:\Cloud\” (ili folder koji ste odabrali u prethodnom koraku) i nazovite ga npr. “Proba.txt”. Sledeći korak je da se ulogujete na nekom drugom računaru na Google Drive sa vašim nalogom, a tamo bi trebalo da se pojavi “Proba.txt” ukoliko je sve podešeno kako treba. Ako imate Android telefon, sa njim već imate instaliranu Google Drive aplikaciju i možete da vidite da li postoji fajl koji ste kreirali tako što će te pokrenuti vašu aplikaciju i fajl bi trebao da se pojavi na spisku.

Aktiviranje automatskog prebacivnja slika sa telefona na google drive

Ova mogućnost je veoma popularna, jer nudi mogućnost čim napravite fotografiju na vašem telefonu da se automatski prebacuje na Google Drive, tako da ne morate stalno da uvezujete telefon za računar, već sve ide automatski.

Samo treba da uđete u Google Photos aplikaciju na vašem Android telefonu i odete u opciju „Settings“, a zatim „Back up & sync“ i da štiklirate opciju „Back up & sync“.
Ako ste sve uspešno podesili, trebalo bi sve vaše fotografije sa telefona da se pojave (u zavisnosti od broja fotografija može da potraje) u novom folderu koji će se zvati „Google Photos“ na vašem Cloud-u.

Kada se izvrši kompletna sinhronizacija vaših fotografija sa telefona, svaka sledeća koju napravite bi trebala u roku od svega par minuta da bude automatski dostupna na svim vašim uređajima u „Google Photos“ folderu.

Kako pravilno i bezbedno čuvati lozinke

Kako pravilno i bezbedno čuvati lozinke

Problem kod većine korisnika računara jesu zaboravljene, odnosno izgubljene lozinke.

U ovoj objavi ću Vam objasniti zašto i kako da bezbedno skladištite vaše lozinke upotrebom alata KeePass.

A se pitate zašto uz pomoć nekog programa? Zašto ih ne beležiti u neki Word dokument, Excel tabeli, ili jednostavno ih napisati na papir? Odgovor je zato što KeePass nudi dodatnu bezbednost tako što je ekriptovan sa SHA-256 algoritmom, što znači da ga je gotovo nemoguće takoreći „uhakovati“. To ga čini jednom bezbednom bazom podataka svig vaših lozinki i jednim od najboljih alata ovog tipa. Takođe ima i mogućnost da u njemu pravite grupe i podgrupe za vaše lozinke, upišete dodatne opise svakog vašeg unosa, a takođe postoji mogućnost da umesto vas unosi lozinku na određenom sajtu, tako da ne morate sami da kucate niti da pamtite lozinke. Razlozi su brojni zašto koristiti KeePass u odnosu na neke tipične i ne tako bezbedne načine, kao što su metode koje sam gore naveo.

Osnovna ideja KeePass aplikacije jeste da trebate samo da pamtite jednu lozinku za ulaz u program i da morate da čuvate .key fajl na vašem računaru i samo uz pomoć ta dva zajedno možete da otvorite program i pristupite ostalim šiframa. U slučaju da se neko dokopa vašeg računara i npr.  dođe do vašeg key fajla, opet nema vašu lozinku. Isto važi i ukoliko neko sazna vašu lozinku, ona mu ništa ne znači bez vašeg key fajla.

Aplikaciju KeePass možete preuzeti sa sledeće adrese:
http://keepass.info/download.html

Moja preporuka je da se koristi PRO verzija, jer ima dodatne fukncionalnosti u odnosu na Classic verziju, a obe su besplatne.

Pogledajte video ispod ukoliko želite da se upoznate sa upotrebom KeePass aplikacije:

Kako sačuvati privatnost prilikom pretraživanja interneta

Kako sačuvati privatnost prilikom pretraživanja interneta

Odmah da napomenem da ne podržavam niti podstičem ilegalne aktivnosti preko interneta, već želim da pružim običnim građanima mogućnost da sačuvaju svoju privatnost, jer svako ima na to pravo.

U ovoj objavi ću samo ukratko spomenuti neke od tehnologija za čuvanje privatnosti, jer smatram da svaki građanin ima pravo na to.

Alati, odnosno tehnologije koje mogu da vam omoguće privatnost prilikom pretraživanja internet su:

1) Virtualne mašine
– Ovo je poželjno implementirati u svakodnevne aktivnosti na internet kako bi prilikom svake aktivnosti imali čistu instalaciju operativnog sistema, jer na postojećem ima mnogo privatnih informacija koje se nalaze u registry-ju, kao i u samim pretraživačima koje koristite (Chrome, Firefox, Opera itd.). Virtualna mašina to omogućava tako što sačuvate željenu tačku, takozvani snapshot, i kada resetujete mašinu opet počinjete sa te čiste tačke, tako da se sve aktivnosti na internet brišu trajno. Za postavljanje virtualne mašine potrebno je koristiti neki alat za virtualizaciju, a ja ću preporučiti Oracle VM VirtualBox koji možete preuzeti na ovom linku. Na VirtualBox je najbolje postaviti Windows 7 virtualnu mašinu.

2) Alati za čišćenje vaših podataka sa računara
– Za ovu potrebu najbolje se pokazao CCleaner. Ovaj alat ima mogućnost da kompletno obriše vašu istoriju pretraživanja, kako iz samih pretraživača tako i iz registry-ja na računaru, čineći na taj način vaše sledeće pretraživanje “čisto” od vaših privatnih podataka i ostalih informacija koje ste možda uneli ili su automatski pribeleženi. Najbolje ga koristiti u kombinaciji sa virtualno mašinom, ali i samostalno radi prilično dobar posao. Inače je plaćeni program, ali možete preuzeti probnu verziju od 30 dana, a nakon isteka 30 dana program radi redovno samo vam prilikom pokretanja iskoči poruka da ga kupite. Možete ga preuzeti ovde.

3) Upotrebom VPN konekcije
– Iako se ova usluga uglavnom plaća oko 10-12 dolara mesečno, želeo sam je napomenuti zato što smatram da vredi toliko. VPN znači virtual private network (virtuelna privatna mreža) i ona vam omogućava prikrivanje vaše IP adrese tako što u suštini ostvarujete vezu sa internetom preko nekog udaljenog servera, a kada neko proverava vašu IP adresu dobije adresu od servera umesto vaše, odnosno od domaćina na koji ste nakačeni.

Lično sam isprobao i preporučujem sledeća 2 VPN provajdera:

HIDE MY ASS – https://www.hidemyass.com/

ExpressVPN – https://www.expressvpn.com

4) Postoji još dodatnih opcija kao što je upotreba RDP konekcija na privatni server, privatni proxy i još mnogo toga, ali ove opcije obično mnogo koštaju i nisu neophodne za potrebe običnog korisnika koji želi da sačuva svoju privatnost.

Da li je vaša privatnost zaštićena prilikom upotrebe interneta?

Da li je vaša privatnost zaštićena prilikom upotrebe interneta?

U današnje vreme privatnost i anonimnost prilikom upotrebe interneta su misaone imenice!

Zanima vas ko to zadire u vašu privatnost i na koji način? Bez preterane paranoje može se reći SVI, počevši od same države pa na dalje…

Svaki vaš pokret se prati, ali da ne mislite pogrešno, uglavnom ne prati niko direktno Vas već sve nas, a to rade botovi koji beleže i prerađuju sve naše unose. Prate nas od trenutka kada se povežemo na internet. Tako da anonimnost i privatnost gotovo da ne postoje, osim ako sami ne stvorimo uslove za to.

Zadiranje u privatnost već počinje prilikom instalacije operativnog sistema, a pogotovo kruže glasine za Windows 10 da je trenutno najbolji u tome, sa velikom količinom ličnih upita i statistika koje šalje u Microsoft i na ko zna koje sve lokacije, a ljudi na žalost imaju tendenciju da uredno unesu svoje lične na svako mesto gde se to od njih traži. Zatim kada upalite internet pretraživač i kucate nesto standardno tipa “Nike patike”, većinu takvih stvari se beleži kod vaših internet provajdera i u zavisnosti da li ste osoba od intresa, te informacije se dalje prosleđuju osobama, ili institucijama koje imaju interes od vaših podataka. Ali ne morate da brinete previše, jer pretrage tipa “Nike patike” obično dospevaju do raznih marketinških kompanija kako bi to iskoristili u svoju korist radi boljeg reklamiranja, ali ako npr. odlučite da kucate reči kao što su ubistvo, droga, oružje ili nešto slično, budite sigurni da se te pretrage vezuju za vaše ime i lako su dostupne institucijama za suzbijanje istih. Da odmah napomenem da sam izričito protiv zloupotrebe interneta za ilegalne aktivnosti, ali ipak smatram da pojedinac treba da poseduje određeni nivo privatnosti, jer sadašnji nivo privatnosti je otrpilike kao da imate postavljenu kameru u vašoj dnevnoj sobi.

Sa jedne strane razumem vlasti i ostale agencije za bezbednost, jer je sve veći broj dogovora oko terorističkih napada i ostalih ilegalnih aktivnosti direktno preko interneta, što veliki broj istraživanja potvrđuje, ali zato što je neko terorista ne znači da smo svi mi teroristi i da nam treba pratiti svaki korak. To praćenje se posle nastavlja i na nivou većem od naših internet provajdera i države, gde svaka naša poseta nekom sajtu motivaciju za dodatno praćenje, jer se naši podaci beleže u cookies, odnosno kolačiće. Tako da na kraju dana naš računar postaje bogati izvor podataka za one kojima su naši podaci potrebni.

Da stvar bude još gora, čak se i prilikom kreiranja obične email adrese traži od nas da unesemo apsolutno sve privatne podatke, pa čak i broj telefona u nekim slučajevima, pod obrazloženjem da je to za našu sigurnost u slučaju da izgubimo nalog, zaboravimo lozinku, neko pokuša da nam hakuje email, itd… Ali verujte da se svi podaci koje unesete preko interneta mudro obrađuju i upotrebljavaju.

Postoje i neke špekulacije da se praćenje našeg kretanja i ponašanja na internetu čak može povezati i sa samim uređajima (računarima, laptopovima, tabletima, mobilnim telefonima itd.), a na taj način da sam uređaj automatski, bez naše saglasnosti prosleđuje naše privatne podatke i naše ponašanje na internetu.

Da ukratko sumiram gore napisano:
Svaka vaša pretraga ili aktivnost na internetu se dokumentuje na vašem pretraživaču u vidu kolačića (cookies) kao i u samom registry-u na vašem Windows operativnom sistemu, a takođe se sve veže za vaše ime preko IP adrese koju dobijate od internet provajdera a vaš uređaj se prepoznaje preko njegove MAC adrese. Ako vam ovo nije dovoljno, onda su tu razni programi kao što su Viber, Skype, Messenger i operativni sistemi kao što je Windows 10 kojima je glavna zamisao da prikupljaju i da prosleđuju vaše privatne podatke, a konkretno ovi navedeni su poznati po tom pitanju. Ako i dalje mislite da to nije ništa posebno, onda je tu i verovanje da čak i sam uređaj koji je povezan na internet automatski i bez obaveštenja korisnika šalje privatne podatke.

Ako vas još uvek zanima zašto je Vaša privatnost toliko bitna, zamislite da je pretraživanje interneta ustvari šetnja parkom.
Da li bi ste opušteno šetali parkom gde se nalazi kamera na svakom drvetu?

Kako skinuti YouTube snimak ili muziku na računar

Kako skinuti YouTube snimak ili muziku na računar

Koliko puta se desilo da ste prilikom pretraživanja YouTube ili nekog drugog web sajta za online video i audio streaming, naišli na neki interesantan klip, video snimak, spot, pesmu ili nešto slično, ali u tom trenutku niste znali kako da sačuvate taj sadržaj na Vaš računar?

Kod YouTube i ostalog streaming sadržaja je opšte poznato da se iz više razloga sadržaj ponekad briše. Nekada korisnik obriše, a nekada i sam YouTube ili drugi kanal, a za to ima brojnih razloga pa je poželjno negde sačuvati kopiju ukoliko vam se neki video stvarno dopada.

Za samo čuvanje ima mnogo načina, a po meni je najbolje upotrebom online alata kao što su:
OnlineVideoConverter
ClipConverter

Takođe ima i program koji možete da instalirate na Vaš računar i preko njega da skidate muziku i klipove sa raznih kanala, a to je YTD Video Downloader, ali njemu dajem manju prednost u odnosu na prethodna dva za koja nije potrebna nikakva instalacija.

Kako se koriste ovi alati?

Sama upotreba je krajnje jednostavna, a u ovoj objavi ću pokriti kako skinuti video ili muziku sa YouTube ili bilo kog drugog kanala, upotrebom ClipConverter-a
Ja ću kao praktični primer upotrebiti domaću seriju Andrija i Andjelka – Epizoda 74, koju sam nasumično odabrao na YouTube.

Obratite pažnju na sliku:
Andrija i Andjelka

U gornjem levom uglu možete da vidite da sam crvenom bojom označio kompletnu adresu, URL, LINK, ili nazovite kako hoćete. Potrebno je da zabeležite celu adresu levim klikom miša i prevlačenjem do drugog kraja, ili levim klikom na miša i pritiskom tastera CTRL + A. Nakon što ste selektovali celu adresu potrebno je da je kopirate, a to ćete sa desnim klikom i opcijom Copy, ili pritiskom tastera CTRL + C na tastaturi.

U ovom slučaju cela kopirana adresa bi trebala da izgleda ovako:
https://www.youtube.com/watch?v=40YAmk-_UdQ
Zatim je potrebno da odete na sajt clipconverter.cc/sr i da prenesete kopiranu adresu sa YouTube ili drugog kanala, a to će te uraditi tako što će te da kliknete levim klikom na prazno polje “Link Videa:” i zatim desni klik na prazno polje i bira se opcija Paste ili pritiskom tastera CTRL + V.

Ako ste ispratili prethodne instrukcije, trebalo bi u vašem pretraživaču da se pojavi ovakva slika:
ClipConverter

Kao što vidite na slici ima brojnih opcija za skidanje u raznim oblicima, ukoliko samo želite da skinete zvuk levim klikom odaberite željeni oblik (MP3, M4A, AAC), a moja preporuka ukoliko želite samo zvuk je da odaberete MP3 oblik.

Iz razloga što skidamo ceo video u ovom slučaju, odabraću MP4 u desnom odeljku gde se nalaze razni video oblici (MP4, 3GP, AVI, MOV, MKV) tako što ću levim klikom da obeležim MP4. Zatim je potrebno kliknuti na dugme “Nastavi:“. Budite oprezni, verovatno će vam se otvoriti neka reklama ili opcija da skinete neku aplikaciju. U tom slučaju obavezno zatvorite taj prozor klikom na dugme “x” u gornjem desnom uglu jezička, jer je verovatno u pitanju neki virus ili druga nepoželjna aplikacija. Nakon što ste zatvorili reklamu trebalo bi da dobijete prikaz kao na sledećoj slici:

ClipConverter kreni!
Ako imate prikaz kao na slici, potrebno je još samo da odaberete željeni kvalitet video zapisa (Veći video kvalitet kao što je 1080p zahteva i više prostora, u ovom slučaju 400 MB), Odabraćemo opciju 720p, zbog optimalne veličine i kvaliteta, a na vama je da odlučite koji kvalitet želite. Konačno nakon odabira kvaliteta možete da kliknete na dugme “Kreni!” koje sam uokvirio crvenim krugom na slici iznad.

ClipConverter download

Konačno treba da dobijete prikaz kao na slici iznad, a poslednji korak je da kliknete na dugme Skini/Download i počeće preuzimanje video zapisa koji kasnije možete da prebacite na mesto po vašoj želji.

Ukoliko želite možete pogledati i moje video uputstvo:

Da li koristiti legalne ili piratske programe?

Da li koristiti legalne ili piratske programe?

Ovo pitanje muči većinu korisnika računara, bili oni kućni ili poslovni korisnici.

Kako bi se približili odgovoru, prvo moramo da postavimo sebi par pitanja:

  1. Da li se računar koristi u privatne ili poslovne svrhe?
  2. Da li Vam je potrebna dodatna korisnička podrška?
  3. Da li Vam je važno da program može da se ažurira na noviju verziju?
  4. Da li Vam smeta ukoliko program nema sve funckionalnosti?
  5. Kolika je zapravo cena samog programa?

Ako ste pravno lice (firma) koja koristi računar u svom poslovnom objektu:

Ako odgovorite na prvo pitanje, tačnije ako ste pravno lice, konačan odgovor je LEGALNI programi i to bez razmišljanja. Razlog zašto sam naglasio “legalni” je velika novčana kazna u slučaju da inspekcija utvrdi da se na Vašem računaru nalazi nelegalni operativni sistem, i/ili programi. Sama novčana kazna iznosi od 100.000 do maksimalnih 3.000.000 dinara, što je za naše uslove prilično velika svota novca. Ovo možete i sami da proverite na web stranici poreske uprave Srbije. Ako mislite da Vama neće doči inspekcija u kontrolu, grdno se varate! Čuo sam za mnogo slučajeva, od malih preduzetnika pa sve do velikih preduzeća koja su dobila kazne od nenajavljene inspekcije. Jedino alternativno rešenje su Open Source programi kao što su Libre Office, Linux Operativni sistemi (ne svi), 7-zip i mnoštvo drugih besplatnih rešenja koja su približno dobrog kvaliteta u odnosu na opšte poznata rešenja kao što su Microsoft Windows i Microsoft Office, koji se i najviše koriste u firmama.

Ako ste fizičko lice, odnosno ako koristite računar za lične potrebe:

Ako ste ipak fizičko lice, sama legalnost programa nije neophodna u našoj državi i ne kažnjava se novčano, bar ne još uvek. U slučaju da putujete u inostranstvo treba da budete oprezni po ovom pitanju ukoliko sa sobom imate npr. laptop koji ima nelegalne programe, jer je bilo više slučajeva da je carinska kontrola u raznim stranim zemljama kaznila vlasnike laptopova zbog nelegalnih programa.
Što se tiče stavke gde sam spomenuo podršku, ažuriranje i dodatne funkcionalnosti, te mogućnosti možete da zaboravite ukoliko koristite piratski softver, a doduše nađe se i po koja “krekovana” aplikacija koja ipak nudi sve mogućnosti, osim naravno tehničke podrške od strane njihovog osoblja.

Najveći problem je pristupačnost legalnog softvera

Glavni problem u celoj priči je to što su većina programa i operativnih sistema preskupi za naše standarde života, pogotovo za običnog čoveka koji koristi računar za kućne potrebe. Čak i veliki broj firmi odlučuje da rizikuje sa programima, jer ipak ne posluje svaki privatnik u plusu, ili neko smatra da treba da investira u druge sfere svog poslovanja. Doduše je nerealno i očekivati od nekoga ko ima platu npr. 30.000 dinara da kupi program za par stotina eura, ali takođe i za malu firmu koja jedva izvlači kraj sa krajem i poseduje svega par računara, da investira par hiljada eura za kompletnu legalizacju softvera.
Situacija će i dalje biti ovakva i ne vidim mogućnost za bilo kakve promene na bolje, sve dok se ne poveća sam životni standard, ili eventualno pokretanje neke akcije ili subvencije za građane i firme koji žele da poseduju legalan softver.

Divi WordPress Themes